Od ka­ko je za­ko­ra­či­la na mu­zič­ku sce­nu njen uspon ka zvi­je­zda­ma bio je vr­to­glav. Da­nas na­kon sko­ro tri de­ce­ni­je nje­no mje­sto u sa­zvje­žđu naj­sjaj­ni­jih i naj­po­zna­ti­jih je to­li­ko uko­ri­je­nje­no da ci­je­li svi­jet zna kad na Bal­ka­nu pje­va Ce­ca... Sve­tla­na Ce­ca Ra­žna­to­vić, folk di­va, u eks­klu­ziv­nom in­ter­vjuu za „Dan” go­vo­ri o mu­zič­kim pola­no­vi­ma, kon­cer­tu u Pod­go­ri­ci, ve­zi sa cr­no­gor­skom pu­bli­kom, ali o svo­joj dje­ci i ži­ri­ra­nju u Pin­ko­vim zvi­je­zda­ma...
● Pro­šle su dvi­je go­di­ne ot­ka­ko ste pred­sta­vi­li no­ve pje­sme. Ka­kav je Vaš uti­sak da­nas, kad vi­di­te re­ak­ci­ju pu­bli­ke na kon­cer­ti­ma - ko­ja pje­sma Vam je naj­ve­će po­zi­tiv­no iz­ne­na­đe­nje?
- Moj uti­sak je kao i ka­da sam ih ču­la pr­vi put – da sam za­do­volj­na pje­sma­ma ko­je smo mo­ji sa­rad­ni­ci i ja ta­da oda­bra­li. Iskre­no, bi­la sam za­do­volj­na svim pje­sma­ma ko­je su se na­šle na di­sku jer su ne­ke dru­ge ot­pa­le. Mo­žda bih re­kla da mi je naj­ve­će iz­ne­na­đe­nje pje­sma „Tur­bu­lent­no”. Do­pa­da­la mi se i u sa­mom star­tu, ali je po­sti­gla uspjeh iz­nad onog ko­ji sam oče­ki­va­la.
● Do­la­zi­li ste u Cr­nu Go­ru, pret­hod­nih go­di­na pje­va­li ste u Bu­dvi i u Ba­ru, ali pu­bli­ka odav­no ni­je ima­la pri­li­ke da Vas vi­di u Pod­go­ri­ci. Šta je „ko­či­lo” Vaš do­la­zak u glav­ni grad Cr­ne Go­re?
- Bio je po­tre­ban po­ziv i or­ga­ni­za­tor ko­ji mo­že da se pri­hva­ti po­sao tog obi­ma. Sve koc­ki­ce su se slo­ži­le i eto me­ne 6. ju­na kod vas. Tač­ni­je, dan ra­ni­je ću do­ći zbog pres kon­fe­ren­ci­je. Ra­du­jem se tom kon­cer­tu. Imam sjaj­na is­ku­stva u pri­mor­skom di­je­lu Cr­ne Go­re, pa haj­de sa­da da ima­mo žur­ku za pam­će­nje i u kon­ti­nen­tal­nom di­je­lu. Ja to že­lim, a mo­ja pu­bli­ka to za­slu­žu­je!
●Or­ga­ni­za­to­ri Va­šeg kon­cer­ta u Pod­go­ri­ci oče­ku­ju 20.000 lju­di i na­ja­vlju­ju da će ba­rem 8.000 lju­di do­ći iz Sr­bi­je. Ka­kav je osje­ćaj kad po­sli­je to­li­ko du­go go­di­na ba­vlje­nja mu­zi­kom ču­je­te da će ne­ko do­ći u dru­gu dr­ža­vu da bi pri­su­stvo­vao Va­šem kon­cer­tu?
- To su uvi­jek po­da­ci ko­ji vam pri­ja­ju da ču­je­te. Ni­je va­žno oda­kle će ko do­ći već da svi­ma na­ma u Pod­go­ri­ci te ve­če­ri bu­de pre­li­je­po! Ve­zu­je nas ista emo­ci­ja – lju­bav ka do­broj pje­smi.
● Ko­jom pje­smom će­te otvo­ri­ti kon­cert u Pod­go­ri­ci i da li će pu­bli­ka mo­ći da bi­ra re­per­to­ar?
- Re­per­to­ar za kon­cert u Pod­go­ri­ci je već sa­sta­vljen i znam da će pu­bli­ka bi­ti za­do­volj­na. Ne bih ot­kri­va­la ko­ja će to pje­sma bi­ti, to ne­ka bu­de sjaj­no iz­ne­na­đe­nje za sve nas.
●Spre­ma­te li po­seb­ne to­a­le­te za ovaj kon­cert?
- Još uvi­jek ne znam šta ću obu­ći. To je za­da­tak ko­ji je po­vje­ren mom sti­li­sti. On­da ne­ko­li­ko da­na pred kon­cert od­lu­čim šta bih od po­nu­đe­nog obu­kla. Znam šta mo­ja pu­bli­ka vo­li, pa uskla­dim to sa svo­jim že­lja­ma.
● Ve­žu Vas sna­žne ve­ze sa Cr­nom Go­rom - ov­dje ima­te ku­mo­ve i pri­ja­te­lje, a i Vaš po­koj­ni su­prug ima cr­no­gor­ske ge­ne. Svo­je­vre­me­no ste iz­ja­vi­li da su za Vas Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra uvi­jek bi­le jed­no. Steg­ne li Vam se ne­što u gr­lu kad pre­la­zi­te gra­ni­cu i da li se osje­ća­te ne­la­god­no kad da­je­te pa­soš po sle­ta­nju na ti­vat­ski ili pod­go­rič­ki aero­drom?
- U Cr­noj Go­ri se uvi­jek osje­ćam pri­jat­no i ta ad­mi­ni­stra­tiv­na stvar ni­je ne­što što mo­že da mi po­kva­ri taj ugo­đaj. Osim to­ga, va­žno je da se me­đu­sob­no vo­li­mo i po­štu­je­mo, da li kao na­rod u is­toj dr­ža­vi ili pr­ve kom­ši­je, to je ma­nje va­žno. Svje­do­ci smo bur­nih de­ša­va­nja na ovim pro­sto­ri­ma i naj­va­žni­je je da ako smo od­lu­či­li da ži­vi­mo u raz­li­či­tim dr­ža­va­ma da smo to smo ura­di­li mir­no i do­sto­jan­stve­no, na šta sam po­no­sna.
● Va­ša kćer­ka Ana­sta­si­ja po­ka­za­la je ve­li­ki pje­vač­ki ta­le­nat. Da li će­te je po­dr­ža­ti ako bu­de od­lu­či­la da se pro­fe­si­o­nal­no ba­vi mu­zi­kom?
- Do­sta pu­ta do sa­da sam od­go­va­ra­la na ovo pi­ta­nje i stav je ne­pro­mi­je­njen – ima­će mo­ju po­dr­šku ako to bu­de že­lje­la. Že­lim da za­ni­ma­nja mo­je dje­ce bu­du nji­hov iz­bor i ne­što što će ih či­ni­ti sreć­nim i da­ti im osje­ćaj pro­fe­si­o­nal­ne ostva­re­no­sti.
● Lju­di vo­le da se na­đu u dru­štvu slav­nih. Vi ste, pak, ne­ko­li­ko pu­ta u ži­vo­tu pro­la­zi­li kroz ve­o­ma te­ške si­tu­a­ci­je - od gu­bit­ka su­pru­ga, pre­ko broj­nih sud­skih pro­ce­sa, kuć­nog pri­tvo­ra... Ne­sum­nji­vo je da su Vam u tim te­škim tre­nu­ci­ma mno­gi „pri­ja­te­lji” okre­nu­li le­đa. Ko je uvi­jek bio uz Vas, iz­u­zi­ma­ju­ći čla­no­ve Va­še naj­u­že po­ro­di­ce, i šta Vas je vu­klo da se ne pre­da­te - dje­ca, inat ili žeđ za ži­vo­tom? Je­ste li iz­gu­bi­li vje­ru u lju­de? A u lju­bav? Stra­hu­je­te li da će­te osta­ri­ti sa­mi ako se ne po­ja­vi mu­ška­rac ko­ji će mo­ći da Vas oča­ra kao što je to po­šlo za ru­kom Va­šem po­koj­nom su­pru­gu?
- Ko­li­ko te­ži­ne u ovom pi­ta­nju, ahah­ha­ha! Ru­žnih i te­ških si­tu­a­ci­ja je bi­lo i za ne­ko­li­ko ži­vo­ta. Svi oni ko­ji su okre­nu­li le­đa ta­da, za­pra­vo je i tre­ba­lo da ot­pad­nu. Ne­mam po­tre­bu da se dru­žim sa lju­di­ma ko­ji­ma im­po­nu­jem kao estrad­na zvi­je­zda već sa lju­di­ma sa ko­ji­ma mo­gu da bu­dem pri­vat­na, opu­šte­na i da mi je to vri­je­me za­jed­no pro­ve­de­no uži­va­nje. A, lju­bav, pa ove go­di­ne mi je tek 42. ro­đen­dan, imam još vre­me­na da se za­lju­bim i da vo­lim! Ha­hah­ha.
●Po­zna­to je da ne sni­ma­te no­ve pje­sme sva­ke go­di­ne, ali pu­bli­ka je želj­na no­vih hi­to­va. „Krč­ka” li se ne­što u mu­zič­koj ra­di­o­ni­ci Ma­ri­ne Tu­ca­ko­vić i da li će­te na no­vom al­bu­mu pro­ši­ri­ti krug sa­rad­ni­ka?
- Pla­no­vi po­sto­je, kon­kret­ne pje­sme – još uvi­jek ne. Na po­sled­njem al­bu­mu je pro­ši­ren tim sa­rad­ni­ka, pa je tu i Da­mir Han­da­no­vić sa čak če­ti­ri pje­sme, otvo­re­ni smo za no­ve ide­je i no­vu ener­gi­ju, bi­lo da do­la­zi od po­sto­je­ćih ili no­vih sa­rad­ni­ka.
A.D. - S.M.


Imam svo­je fa­vo­ri­te

●Mje­se­ci­ma već ži­ri­ra­te u „Pin­ko­vim zve­zda­ma”. Ko Vam je fa­vo­rit i da li ste se po­ka­ja­li što ste pre­u­ze­li na se­be dio od­lu­ke o ne­či­joj pro­fe­si­o­nal­noj sud­bi­ni?
- Ne ni­sam se po­ka­ja­la! Na­pro­tiv, sreć­na sam. Mi­slim da sam mno­gim tim mla­dim ta­len­to­va­nim lju­di­ma da­la vje­tar u le­đa, bi­la po­dr­ška i upu­ti­la ne­ki do­bar sa­vjet. Imam svo­je fa­vo­ri­te, ali pre­sud­no će bi­ti šta pu­bli­ka ka­že. U sva­kom slu­ča­ju, Pin­ko­ve zvi­je­zde su od­li­čan te­le­vi­zij­ski for­mat i za me­ne sa­svim no­vo is­ku­stvo ko­je mi je pri­ja­lo.


Ma­nje ob­ja­va, ma­nje gla­vo­bo­lja

● Me­di­ji u Sr­bi­ji „ne šte­de” Ana­sta­si­ju i Velj­ka, nji­ho­ve fo­to­gra­fi­je se vr­lo če­sto mo­gu vi­dje­ti na na­slov­nim stra­na­ma ta­blo­i­da. Da li Vas to kao ro­di­te­lja po­ga­đa i da li ste se po­ka­ja­li što ste do­zvo­li­li me­di­ji­ma da za­vi­re u Va­šu pri­vat­nost?
- Sme­ta mi, ne do­pa­da mi se ali ne mo­gu da se iz­bo­rim sa tim. Na­lo­ge na dru­štve­nim mre­ža­ma ima­ju svi nji­ho­vi vr­šnja­ci, ta­ko da to ne mo­gu da im za­bra­nim. Sa dru­ge stra­ne, to­li­ko ima la­žnih na­lo­ga na nji­ho­vom ime­nu, da se če­sto u jav­no­sti ob­ja­vlju­ju dez­in­for­ma­ci­je. Ka­da bi no­vi­na­ri pr­vo pro­vje­ri­li pa ob­ja­vi­li – ma­nje ob­ja­va bi bi­lo, a i ma­nje gla­vo­bo­lje za me­ne.